|
Eelektronska knjiga, sa tekstovima koji su velika tajna, stvari o kojima se malo zna i koje su najvece misterije danasnje civilizacije.
Radio MORAVAC
KONTROLORI UMA I LJUDI
Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obicne ljude.Današnji covek ne koristi ni 10 % mogucnosti svoga uma.Znaci da još uvek nismu naucili u potpunosti da koristimo naš um.Ali...Ako mi nismo naucili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste.Kontrola ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari.Ako to vec nisu.
U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u ljudski mozak i tako naterati coveka da se ponaša onako kako to neko hoce. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontrolišu emocije i slicno.Još su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije.Posle rata, 1947.godine americka mornarica pokrenula je projekat 'Caskanje' (Chatter).Cilj projekta bio je okupiti sve nacisticke lekare i naucnike koji su u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u americku vojsku. To je i ucinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica' (Paperclip) bili prebaceni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34 nacisticka naucnika prihvatilo je ponudene ugovore koje je potpisao nacelnik generalštaba SAD.Na celu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebaceni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju u Teksasu. Tamo su u saradnji sa americkim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajuci narkohipnozu na nevoljnim žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etnickih manjina. Americka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Articoka i Chattering. Zajednicko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo.
Kod prakticnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uredajem 'Stimosiver' imao za cilj stvaranje 'psihocivilizovanog' društva.Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeci elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljacem. Ušao je u koridu u koju je pušten doticni bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, doticni doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle cega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu.
 Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proucili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.Ovaj projekat širokog opsega ukljucivao je eksperimente ciji je cilj bio da se elektromagnetskim zracenjem na daljinu prouzrokuje srcani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija.Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroža tajna, u javnost je dospeo memorandum Ricarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um.Americki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okoncan samo zvanicno, dok je nezvanicno zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu.Projekti Articoke, Pandora i Catering pokazivali su da je 'psihoelektronika' dobila prioritet u tajnim operacijama.Godine 1993. objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer tehnickih informacija i opreme poznate pod imenom 'akusticna psihokorekcija'.Rusi su tvrdili da ovaj uredaj podrazumeva transmisiju specificnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija.Eksperti su pokazali da je demonstracija ove opreme pokazala 'ohrabrujuce' rezultate posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata.Medu slicnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty) cije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti koje bi moglo da se primeni na bojnom polju.Tu je i projekat 'Monarh' koji je imao za cilj namerno izazivanje višestruke licnosti kod potpuno normalnih ljudi.U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju mocnog elektromagnetskog generatora koji utice na moždane talase coveka.Doktor Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski uredaji stvoreni sa ciljem da se 'upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehnicara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju'.
CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal.Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez Rokfelera).Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Geršikter, nazvana po dr Carlsu Geršikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno bolesnim i neizlecivim pacijentima, kao i po tome što je zracio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod patronatom CIA-e.Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne Kameronove klinike nije izlecen u njegovoj radio telemetrijskoj laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mucenje, i smeštena u podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je Leonard Rubinštajn, strucnjak za elektroniku i fanaticni istraživac kontrole ljudskog uma na daljinu.On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buducu osnovu širenja psihopolitickog aparata, 'koji ce moci delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja'.Drugi važan saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome što je u svojoj 20-godišnjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje).Užasavajuce u celoj toj cinjenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili paranoje.Posle svega ovoga doticni dr Volter Friman ce cak postati uvaženi specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najužasniji deo laboratorije bila je takozvana 'soba sa rešetkama'.U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika. Ako b i pacijent pružao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare.To bi kod njega izazvalo paralizu mišica i dijafragme a žrtva bi i dalje bila svesna svega. Nakacene elektrode i provodnici imali su zadatak da moždane talase pacijenta usmere i prenesu u susednu prijemnu sobu u kojoj se nalazila aparatura koja je imala za cilj razlicite manipulacije sa umom.Brisanje pacijentovog uma i memorije vršeno je ogromnim dozama LSD-a, neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili cak 75 puta jaci nego dozvoljena doza.Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um.Pacijenti koji su se neznajuci šta se tamo dešava, obracali za pomoc Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljac za odstrel, tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput .Doktor Evan Kmeron je uprkos svemu stravicnom što je radio uspeo da 1967.godine postane predsednik americko-kanadske psihijatrijske organizacije.
Institut za naucni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da proucava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "životne nauke" kako bi proucavao efekte dejstva elektroda ugradenih u mozak.Za naucnike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše subjektova memorija tokom priprema za 'hipnoticku rekonstruktivnu operaciju'.
Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnoticku intracerebralnu kontrolu.To je znacilo da se izvesna mentalna stanja kod coveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponašanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi.Tako je cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta 'Articoke' bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i savesti, oslobodenih svih moralnih nacela, koji su imali zadatak ubijati po naredenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvršenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran.
Ima indicija da CIA uveliko eksperimentiše i sa celokupnom americkom populacijom tako što njenu pažnju i volju usmerava na odredene proizvode na tržištu, ili odvraca ljude da razmišljaju o odredenim pojavama u društvu.To je tek pocetak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i osecanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je najmonstruoznije dostignuce u celokupnoj istoriji covecanstva.Elektromagnetsko dirigovanje racionalnim i emotivnim reakcijama je predmet naucnih ekperimenata još od 1952. godine, kada je CIA, prilikom raznih hirurških intervencija, pocela sa implantacijama u mozak i zube sicušnih predajnika visoke i izuzetno niske frekvencije, da bi obezbedila sigurno pracenje ljudi, kao i kontrolu i programiranje njenih postupaka.Ovi eksperimenti bili su zasnovani na elektronskoj stimulaciji mozga..
Medu deset razlicitih projekata ovog tipa istice se MK-ULTRA iz 1953.godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva droga, sugestije, elektronike i elektrošokova, radi poništavanja pamcenja i usadivanja izmenjenih karakternih osobina.
Uz pomoc elektromagnetskih talasa niske frekvencije sprovodi se od 1958. godine projekat ORION, koji razvija privrženost zaposlenih u službama obezbedenja, time što se programiraju kao apsolutno pouzdani cuvari tajni ! Javno mnenje, odnosno generalno raspoloženje stanovništva, reguliše se tajnim programom CIA-e pod nazivom MK DELTA iz 1960. godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponašanje, pa cak i kriminalne ekscese.
Kontrola i smirivanje mogucih masovnih javnih nereda i protesta postiže se dejstvom sistema TRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovništva pomocu projekta HAARP, koji po instrukcijama CIA-e potencijalno menja genetski kod odredenog broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u dužem periodu.
Sa svim ovim gore navedenim, uopšte necudi da je još pre 40 godina predvideno ' više kontrolisano i usmeravano društvo', koje ce takvim postati zahvaljujuci tehnologiji. Društvom ce upravljati elita snabdevena superiornim oružjem. Ova elita nece oklevati da postigne svoje politicke ciljeve upotrebljavajuci najmodernije tehnike za uticanje na javno ponašanje i držanje društva pod cvrstom pažnjom i kontrolom. Na ljudima je da odluce da li ce im se odupreti.
SADAŠNJOST - CIPOVANJE LJUDI !!!
U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I ucini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili celima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina."
 Ono što je nekada delovalo kao naucna fantastika iz romana Džordža Orvela "1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je omoguceno da se prati sve što možete zamisliti, od obicnih pošiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to nece priznati).Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata.Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere.
Osnova RFID tehnologije je super mali mikrocip, koji je samo nešto malo veci od zrna peska.To je pasivni uredaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za odredenu stvar (ili osobu).Citac mu je rucni skener, vrata koja automatski ocitavaju RFID cip kada neko prode pored njih a mogu i da se ocitavaju iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugradene RFID cipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš racun tajan). Mnogi u svetu vec smatraju RFID tehnologiju špijunskim cipovima koji služe da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID cip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu.
Vodeca kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERICIP, koja vec iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji cipova kojima se obeležavaju kucni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kucnim ljubimcima).Cip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa.Svaki cip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka.Kada se pas izgubi, samo se rucnim skenerom ucita kod implantiranog RFID cipa i ocitaju se podaci o vlasniku psa.
Kada je u pitanju cipovanje ljudi, VERICIP ga smatra sasvim normalnom stvari i cak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi.Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose licne karte.U Vericipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemoguci i koji je nemoguce ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuce.Verišip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se cipovi usade pacijentima koji pate od hronicnih bolesti, da bi se pobošao njihov medicinski tretman.
Medutim tržište na koje se cilja je mnogo vece.Sve što postoji na planeti je moguca meta cipovanja.najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine njihovom državnom tužiocu i još šesnaestorici drugih zvanicnika implantirani mikrocipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema.Samo oni koji imaju ugradene ove cipove mogu pristupiti u odredene oblasti gde je pristup strogo ogranicen.Pretpostavlja se da tajni agenti imaju ugradene RFID cipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi službenici koji rade za neke vladine agencije imaju šansu da ubrzo moraju pristati na cipovanje.
Cipovanje može biti ljudima protureno kao i modni hit i prestižna stvar u životu.U Holandiji jedan nocni klub vrši cipovanje ljudi, tako što im se mali RFID cip implantira u lakat.Na mikrocipu su svi Vaši podaci kao i jedna vrsta Vaše platne kartice.Kada Vam osoblje donese racun, Vaše je samo da im podignete lakat da bi oni rucnim citacem ucitali Vaše podatke i naplatili Vam racun.Ovakvom kontrolom ima se uvid u tacne podatke o osobi, cime se bavi, šta je kupovao, kuda se kretao.Ovo nas dovodi do zakljucka da su RFID cipovi mnogo više namenjeni kontroli populacije nego nekoj tehnološkoj bezbednosti.Lako je pretpostaviti da ce doci dan kada ce svi biti cipovani.Pretpostavlja se da ce prvo banke ponuditi cipovanje svojim klijentima da bi specili eventualne prevare sa kreditnim karticama.Posle ce se to proširiti i na sve druge sfere života.Pogledajte i predlog za novu licnu kartu kod nas (na zapadu vec uveliko postoji), koji ima RFID cip na sebi, lici na kreditnu karticu i moguce ju je cak odredenom tehnologijom ucitavati na daljinu (kao i svaki RFID cip), cak i bez znanja vlasnika.
Svi ljudi sa implantiranim RFID cipom moci ce se pratiti i špijunirati bez icije dozvole i bez njihovog znanja.Onaj kome budu trebali Vaši podaci modi ce sa odredenim skenerima da ih ocita kad god mu budu potrebni.Nece postojati ni jedno mesto na planeti gde ce te se moci sakriti !
Apel NVO “Za život bez žiga” slobodnim stanovnicima Srbije
Došlo je vreme za povlacenje crte i životno istupanje protiv najveceg nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora.
 Kako se vec više puta tokom poslednje dve godine najavljivalo preko raznih sredstava informisanja, vlast u Srbiji namerava da zapocne izdavanje novih licnih dokumenata, koji u sebi sadrže biometrijske cipove, tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog stanovnika Srbije. Za pocetak. Niko ne zna koji ce se sve licni podaci kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih životnih detalja, policijskih dosijea i slicno. Medutim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema.
Cipove na tim novim licnim kartama - koji su proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole – moci ce da ocitavaju jedino citaci u posedu državnih organa, poput policije i pasoške kontrole, ali i državne birokratije u svim državnim sektorima, kao i - policijskih i obaveštajnih organa drugih država! Jedino vlasnik licnog dokumenta nece nikad više sa sigurnošcu moci da zna šta sadrži cip koji ga ogoljava pred domacim i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i državnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika “medudržavne saradnje” mogu doci u posed njegovih ili njenih najosetljivijih, najlicnijih podataka. Ali to je samo pocetak.
Moderna tehnologija vec sada omogucava stalno pracenje raznih vrsta cipova putem aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna mesta. Štaviše, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili licnu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome bice neminovno pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. Što znaci da se priprema teren da svaki vaš korak, svaka vaša akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena “mapirana”. I da se stalno dodaju novi podaci na vaš cip i u vašu jedinstvenu bazu podataka bez vašeg znanja.
Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da licni podaci svih državljana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da “licna karta” nacije bude kao na dlanu potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima - u potpunosti je suluda.
Oprema koja je za ovu svrhu narucena još pre cetiri godine, koštala je, po priznanju samog ministra policije, Dragana Jocica, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od strane žitelja Srbije, bez njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o licnim dokumentima tada još nije bio ni blizu pojavljivanja pred Skupštinom Srbije. Ocigledno da je neko racunao da ce taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazujuci najveci moguci cinizam i prezir prema žiteljima Sribije. Taj neko ce nastaviti da profitira, pošto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom trošku misli da za sva vremena proda ljudsku slobodu svih nas.
Pokažimo ovoga puta da se državna mafija preracunala. To je sada vec pitanje života - i nas i buducih generacija.
Da li cemo im ostaviti svet u kojem nose žig, poput rogate stoke, od rodenja do smrti? Da li cemo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontroliše?
Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku? Niko u Evropi još nema ovako “napredne” licne dokumente kakve sadašnja vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako nešto, ili slicno, pokušavaju da uvedu. Medutim, to ce se desiti samo ako im ljudi to budu dozvolili. Još uvek ne postoji nikakva “medunarodna obaveza” da se licne karte sa biometrijskim cipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, cak i da je to cena za “prikljucak svetu” - da li je to svet u kojem želimo da živimo? Nije li bolje da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju ce dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma?
 Život je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga ucini necovecnim, cak i zarad nekog “višeg interesa”? Niko.
Prikljucimo se ovoj akciji koja život znaci - u njegovom najdubljem smislu.Recimo NE novom žigosanju putem mikrocipovanih licnih dokumenata. Recimo DA Životu Bez Žiga.
Vreme je sad. Sutra ce biti kasno.
Ne prihvatamo nove licne karte sa cipom ni po koju cenu. Borimo se da se zakon promeni - sada ili u sledecem sazivu Skupštine. Izlazimo iz totalitarnog matriksa koji nam se namece, i gradimo jasnu alternativu Života dostojnog slobodnog coveka. I za Srbiju i za svet.
Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeležavanje nikada ne može prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa.
ZAŠTO SMO PROTIV?
Prihvatamo deset tacaka Žickog simposiona, održanog 26. marta 2005. godine u Kraljevu, prvog strucnog skupa koji je obradio problematiku uvodenja biometrijskih licnih karti na nacionalnom nivou i u javnost iznosimo proširenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mašinskom fakultetu 8. juna 2006. godine.
1. Biometrijske licne karte kao obavezujuci dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko država sveta, uglavnom dalekoistocnih. U Evropskoj uniji velika vecina zemalja nema takve licne karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti njihovo uvodenje doprinosi bržem ulasku. Ocigledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogucnost), vec obicne plasticne sa višim nivoom zaštite.
2. Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske licne karte suocene su sa otporom mislece javnosti i društvene zajednice uopšte. U Velikoj Britaniji je pokušaj uvodenja biometrijskih licnih karti doveo do višemesecnih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih gradana, dok je u Kanadi od strane zvanicne parlamentarne komisije odbacen na neodredeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.
3. Svetski strucni organi, kakav je Zajednicki komitet za ljudska prava britanske vlade, procenjuju da je projekat uvodenja biometrijskih licnih karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, a zvanicne studije o izvodljivosti pokazuju da takve licne karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autenticnost. Sudovi nekih zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih licnih karti krši prava gradana i odredbe Ustava, u skladu sa cime su doneti i suspenzivni akti.
4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih licnih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadašnji ministar policije objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od americke firme Motorola. Ta kupovina nije prošla ni obavezan tenderski protokol ni zakonsko dodeljivanje novca iz republickog budžeta, zbog cega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivicnih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupljena oprema za biometrijsku identifikaciju gradana, a posle toga (tacnije posle tri godine) pokrenuta skupštinska procedura za predlog zakona o biometrijskim licnim kartama, zbog cega je sebe svrstala u red totalitarnih država sa voluntaristickim pravnim uredenjem.
5. Americka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju gradana ima posebne ugovore sa americkom vojskom i centralnoobaveštajnom službom (CIA), te niko ne može da garantuje da ne postoji mogucnost odliva podataka stranim službama. Takode je osnovano pretpostaviti da pomenute službe veoma lako mogu kreirati lažne licne karte za svoje potrebe, koje ce od strane našeg racunarskog sistema biti prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je cinjenica da u Americi državna uprava nije ni pokušala sa uvodenjem biometrijskih licnih karti medu svojim stanovništvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.
6. Nije tražena masovna saglasnost gradana Srbije za proširivanje baze podataka koju ce država o njima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitanju.
7. Projekat direktno ugrožava privatnost gradana kao jedno od fundamentalnih licnih prava današnjice i otvara prostor za elektronski kriptovane tajne arhive.
8. Birokratski aparat dobija mogucnost gotovo trenutnog manipulisanja ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze trecim licima.
9. Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet licnosti koje su njima obuhvacene.
10. Usvajanje ovog projekta u buducnosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, cime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru države nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu potkožnih cipova, zbog cega hrišcani svih konfesija izražavaju opravdan strah od najave totalitarnog režima opisanog u Jovanovom Otkrivenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih crkava su dali zvanicna saopštenja, jer zlonamerni ljudi mogu iskoristiti ovakve projekte za unošenje razdora i nemira medu hrišcane.
NEISTINE REŽIMA I MEDIJA
1. Licne karte sa biometrijskim cipom su «naša medunarodna obaveza». Ne postoji medunarodno telo koje propisuje «obaveze» za licna dokumenta suverenih država (bar ne još uvek) na globalnom nivou. Cak ni na nivou EU, takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces propisivanja pasoša EU zemalja sa biometrijskim cipom.
2. Sve zemlje EU imaju ovakve licne karte (tvrdnja lansirana preko RTS-a). Vecina zemalja EU nema ovakve licne karte, a cak i one koje imaju licne karte sa biometrijskim cipovima vecinom ih ne vezuju za centralnu bazu podataka, tako štiteci privatnost soptvenih gradana.
3. Sve susedne zemlje imaju ovakve licne karte. Ni jedna susedna zemlja nema ovakve licne karte. Slovenija i Hrvatska su uvele plastificirane licne karte sa vecim stepenom zaštite, ali bez biometrijskih cipova i centralizovane baze podataka.
4. Nove licne karte su «bezbednije». Upravo je suprotno slucaj.
Kao prvo, centralizovane baze podataka su podložne «hakerisanju», i takvi slucajevi su cesta pojava u tehnološki razvijenijim zemljama od Srbije. Na primer, novi holandski biometrijski pasoši su nedavno «hakovani», kao i centralna baza podataka Veteranske administracije u SAD, gde je preko 2,2 miliona dosijea americkih ratnih veterana «ukradeno».
Kao drugo, greške na ovakvim licnim kartama je mnogo teže ispraviti i, ako dode do pogrešne identifikacije, njen nosilac može da ima ogromne probleme, morajuci da dokazuje policiji, državnim organima i racunarima u centralnoj bazi podataka da je u pitanju greška.
5. Nove licne karte se ne mogu koristiti za pracenje ljudi. Svaki put kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja zahteva ocitavanje vaše licne karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu podataka. Na osnovu ovih tragova, država, kao i svako drugi ko bude imao uvid u bazu podataka, moci ce da napravi «mapu» vaših kretanja, kupovine, prodaje, navika, itd. A kad u sledecu generaciju cipova budu ugradeni RFID cipovi koji su minijaturni radio-odašiljaci, onda ce svaki vaš pokret biti vidljiv – u realnom vremenu.
|
![Logout [ Admin ]](http://hitskin.com/themes/12/02/00/i_icon_mini_logout.png "Logout [ Admin ]"){kind=icon}
