Klimatske promene uništiće većinu života na Zemlji do kraja ovog veka, a čovečanstvo je zakasnilo da spreči tu katastrofu.

Zbog visokih temperatura neki delovi sveta da se pretvore u pustinje i da će se podići nivo mora i poplaviti druge delove.

"Tlo će postepeno da se pretvori u šipražje i pustinju. To će biti kao kad bi se Sahara postepeno kretala ka Evropi. Ali ne radi se samo o Evropi, ceo svet će se menjati u tom smislu".

Osuđeni su na propast prokušaji da se smanji emisija gasova koji zagrejavaju planetu, kao što je ugljen-dioksid (CO2). Čak i kad bi svet našao način da svede emisiju tih gasova na nulu, sada je prekasno da se ohladi Zemlja.

"To je malo kao supertanker, ne možete da ga zaustavite samo isključivanjem motora. Ako bi nekim čudom odjednom mogli da smanjite CO2, Zemlja se ne bi odjednom ohladila".

Recikliranje đubreta ili korišćenja obnovljive energije, kao što je vetar i solarna energija, gubljenje vremena, nuklearna energija će pomoći da se zadovolje rastuće potrebe za energijom.

Napore trebalo bi koncentrisati na stvaranju utočišta u oblastima koja će izbeći najgore efekte klimatskih promena.

Predviđa se propast useva, suša i smrt u dosad neviđenim razmerama. Stanovništvo ovog vrelog, neplodnog sveta moglo bi da spadne sa oko sedam milijardi na jednu milijardu do 2100, a ljudi će se otimati za sve manje resursa.

"Biće to umiranje na veliko od gladi i manjka vode. Moglo bi da se smanji (stanovništvo) na milijardu ljudi ili manje".

Rast temperature u gradovima

Do 2040. temperature u evropskim gradovima povećaće se na prosečno 43 stepeni Celzijusovih leti, kao sada u Bagdadu i u delovima Evrope tokom toplotnog talasa 2003. godine.

Ljudi treba da prestanu da se prave da postoji neki način da se vrati ona bogata, udobna, zelena i lepa Zemlja koju smo ostavili negde u dvadesetom veku. 

Destrukcija ekosistema za poljoprivredu, seča šuma i brzi rast ljudske populacije i stoke još dodatno su pojačali problem.

Razmera i brzina kojom se približava ova kriza toliko su veliki da čudi što izgleda da svet ne uviđa hitnost problema.

Čak i UN telo za klimatske promene u izveštaju iz 2001. nagovestilo da će temperature do 2040. i 2050. da budu užasno visoke.